Narodni muzej u Nišu

Autori: Milena Zindović, Riste Dobrijević, Ljiljana Čavić

Lokacija za izgradnju nove zgrade muzeja nalazi se na uglu ulica Jeronimove i Orlovića Pavla, Gradska opština Medijana u Nišu. Parcela se nalazi u susedstvu objekta Oficirskog doma, koji se aktivno koristi u manifestacione svrhe, kao i prekoputa parka Sedmi juli, na obali Nišave. Centralna gradska lokacija adekvatna je za funkciju objekta Narodnog muzeja, ali program zahtevan projektnim zadatkom i važeći urbanistički uslovi postavili su izazov uklapanja objekta značajnih gabarita u usitnjenu gradsku urbanističku matricu.

Posmatrajući odnose postojećih i susednih objekata, zahtevani gabarit novog objekta, i ukupnu dispoziciju bloka, nametnulo se postavljanje linijske forme objekta u dubinu parcele i otvaranje polu-atrijuma prema ulici Jeronimovoj, sa južne strane parcele. Na ovaj način visoka forma, koja će svakako dominirati okolinom gledano iz daleka, nije u prvom planu kada se posmatra ulični niz iz Ulice Jeronimove. Takođe, ovakva dispozicija muzejskog trakta omogućava formiranje platoa, koji osim za pristup zaposlenih i transport dela, služi i kao odmorište posetiocima muzeja.

Sa druge strane, iz parka Sedmog jula, otvoreni prostor omogućava sagledavanje kompletne visine objekta. Usled male širine ovog fronta (ukupno 7,7m sa fasadnom oblogom) i visine od 27m, objekat se sagledava ne kao trakt, već kao kula u odnosu na susedne objekte. Kako bi se sprečilo „gušenje“ postojećeg zaštićenog objekta zgrade episkopa Jeronima, novi objekat Muzeja odmaknut je i povezan je staklenim „prevezom“, koji prati formu kosog krova zaštićenog objekta. Ovaj stakleni „prevez“ između starog i novog zapravo je i glavni ulaz u objekat, i omogućava ulaz i iz ulice Orlovića Pavla i iz atrijuma sa druge strane.

Visoki trakt muzeja oblikovan je kontrastno u odnosu sa na postojeću arhitekturu na lokaciji, u duhu savremene arhitekture i vodeći računa o potrebi da se velika forma što je moguće više vizuelno olakša. Jednostavna spoljna obrada fasade, bez istaknutih horizontalnih podela, omogućava sagledavanje trakta Muzeja i kao „platna“ ili pozadine za isticanje postojeće zaštićene arhitekture. Specifična spoljna obrada staklene fasade, sa „zavesom“ od vertikalnih cevi različitih prečnika i postavljenih na različitim razmacima i u više planova, daje posebnu dinamiku jednostavnoj formi trakta, i ublažava oštre ivice savremene kuće, dok u isto vreme omogućava sagledavanje njene transparentnosti i vizuelno ne otežava volumen. Arhitektonski jezik „cevi“ inspirisan je neposrednom blizinom parka – muzeju se pristupa kroz stabla u parku, a potom i šumu od cevi.

Transparentna fasada vizuelno povezuje spoljašnje prostore parka i platoa, na kome je takođe predviđeno ozelenjavanje, sa unutrašnjim prostorom ulaznog hola. Povezanost javnog prostora muzeja sa javnim prostorom parka moguće je ostvariti i u funkcionalnom smislu – korišćenjem ulaznog platoa muzeja i parka kao prostora za izložbe na otvorenom.

Dispozicija vertikalnih elemenata na fasadi, osim za potrebe dinamičnosti fasade, formirana je i orijentacijom objekta – cevi su gušće postavljene na južnoj nego na severnoj strani objekta. Ova „zavesa“, osim od sunca, štiti vertikalne staklene površine i od vetra, a cilindrični profil cevi bez oštrih ivica umekšava senke i celokupnu formu muzejskog trakta. „Šuma“ cevi na fasadi u unutrašnjim prostorima stvara i dinamične senke koje kreiraju zanimljiv i atraktivan enterijerski prostor za posetioce.

Prostori namenjeni posetiocima muzeja, poput ulaznih holovi, komunikacija, garderoba, suvenirnice, kafea, toaleta za posetioce i sl, smešteni su na podrumskoj etaži, u prizemlju i na trećem spratu. Projektom je predviđeno ukupno oko 800 m2 isključivo izložbenog prostora, koji su smešteni u podrumskoj etaži, na prvom i drugom spratu. U prizemlju i na prvom spratu smeštene su takođe prostorije vezane za prijem i manipulaciju predmetima i delima, kao i biblioteka. Na taj način omogućava se i jednostavna komunikacija sa prostorima depoa, smeštenim u podzemnim etažama.

Depoi za predmete smešteni su u podzemnoj etaži (Etnologija i Antika) sa galerijom na kojoj su smešteni Epigrafika, Istorija umetnosti, Praistorija, Istorija, Srednji vek i Numizmatika. Književna zaostavština je na galeriji prizemlja koja je isključivo namenjena zaposlenima koji se kreću u delu objekta u dubini bloka. Na višim etažama objekta, od četvrte do šeste, smeštene su konzervatorske laboratorije i kancelarijski prostori sa svojim pratećim funkcijama. Sve prostorije za aktivnosti zaposlenih povezane su vertikalnim komunikacijama, smeštenim u deo objekta u dubini bloka. Ulazu za zaposlene pristupa se sa platoa iz Jeronimove ulice, gde se nalazi i kolski pristup za istovar i utovar muzejske kolekcije.

Leave a Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.