Autorski tim: Milena Zindović i Aleksandra Savović

Vreme realizacije: 2022. – 2023.

Površina: 138 m2

Lokacija: Beograd

Salonski stanovi karakteristični su za međuratnu arhitekturu Beograda, u periodu kada se grad modernizuje i rekonstruiše. Tipični za način stanovanja srednje klase u to vreme, ovi stanovi danas se lako prepoznaju po nekoliko svojih karakteristika. Pre svega, za salonske stanove većina ljudi vezuje visoke plafone i prisustvo ornamentike na istim. Iako je ta ornamentika opciona, i mnogi stanovi je nemaju, čista unutrašnja visina po pravilu je veća od posleratnih i današnjih standarda stanovanja, i gotovo uvek prelazi 3 m.

Međutim, salonski stanovi imaju i vrlo karakterističan raspored prostorija. Vrlo često susrećemo dva ulaza u ove stanove, ako su i dalje u svom originalnom obliku. Salonski stanovi, posebno oni projektovani za stanare višeg standarda, podrazumevaju odvojene delove stana: veći, glavni deo za život porodice i prijem gostiju, i manji, ekonomski deo, u kome se priprema hrana i u kome boravi posluga (kućna pomoćnica najčešće se nazivala devojkom, odakle i devojačka soba). Oba dela stana imaju svoje zasebne ulaze, tako da porodica i gosti nisu obavezno izloženi svakodnevnim aktivnostima na održavanju stana i pripremi obroka.

Pogled na osnovu tipičnog salonskog stana uvek nam lako otkriva gde je koji deo. Reprezentativni deo stana odlikuju prostorije većih dimenzija, pre svega salon sa pogledom na ulicu, i direktno vezan sa drugim sobama u nizu. U ovom delu stana nalazi se najčešće centralna prostorija koja ima malo do nimalo prirodne svetlosti, a koja se koristila kao trpezarija, i kroz koju se od ulaza i dolazilo do salona.

U ekonomskom delu stana vidi se niz manjih prostorija – ostave, toaleti, kuhinja i obično na kraju mala devojačka soba. Po pravilu, reprezentativni deo stana gleda na ulicu a ekonomski u svetlarnik ili unutrašnje dvorište. Spona između svetlih i većih prostorija prema ulici i manjih i mračnijih prostorija ekonomskog dela je upravo centralna trpezarija.

Iako visoki plafoni salonskih stanova i dalje predstavljaju luksuz, funkcionalni raspored salonskih stanova često nije adekvatan za potrebe savremenog života, te se prilikom zadataka za rekonstrukciju istih često susrećemo sa potrebom da prilagodimo osnovu stana novim zahtevima.

U slučaju ovog stana, zatekli smo ga u originalnom stanju, osim što je vlasnik zamenio staru stolariju PVC prozorima. Na ovo nažalost nismo mogli da utičemo, jer inače ne preporučujemo upotrebu PVC prozora u stambenim prostorima, a posebno ne na zgradama istorijske arhitekture. 

Originalno stanje stana nosilo je pregršt građevinskih izazova, poput potpune zamene podnih obloga, sređivanje zidova, uvođenje novih instalacija grejanja i dr. Poseban izazov je bio i nejasan projektni zadatak, gde vlasnik nije doneo konačnu odluku o korišćenju stana – da li će ostati stambeni prostor ili ga možda treba preinačiti u poslovni.

Projektom su predviđene određene izmene u funkcionalnoj osnovi stana. Zidovi spavaćih soba su malo pomereni kako bi se obezbedila bolja proporcija i funkcionalnosti svih soba. Vrata između prostorija su ukinuta, čime su u većem delu salonskog stana jasno definisane dnevna i noćna zona, po ugledu na posleratni beogradski stan. Promenjena je i proporcija velikog kupatila kako bi se omogućio bolji raspored sanitarija.

Veće izmene nastale su u ekonomskom delu stana, gde je od toaleta napravljeno još jedno malo kupatilo, a ukidanjem ostava povećan je prostor kuhinje i devojačke sobe. Zadržana su oba ulaza, kao i vrata koja spajaju (ili odvajaju) veći i manji deo stana, tako da je u budućnosti moguće organizovati ih i kao odvojene jedinice.

Obzirom da stan nije imao gotovo nikakvih dekorativnih elemenata vrednih zadržavanja, projektom enterijera definisani su novi elementi savremenog izraza koji za cilj imaju podizanje nivoa dekorativosti ovog prostora. U obradi plafona, umesto imitacije tradicionalnih profilacija i dekoracija, opredelili smo se za primenu geometrije zaobljenih oblika, kao reminescencije na klasične enterijerske pristupe, ali u savremenom duhu.

Pod je u potpunosti rekonstruisan, što je podrazumevalo formiranje novog drvenog roštilja i stabilne podloge u vidu duplih OSB ploče, a na koje je onda postavljena podna obloga. Podizanje poda iskorišćeno je da se provuku instalacije grejanja, koje je u potpunosti zamenjeno novim sistemom.

U potpunosti je rekonstruisana instalacija jake struje i uvedena instalacija slabe struje, odnosno LAN priključaka. Na ovaj način stan je infrastrukturno prilagođen današnjim potrebama korisnika, bilo da se radi o stambenoj ili poslovnoj nameni.

Za prostore reprezentativnog, većeg, dela stana kao podna obloga odabran je klasični materijal – masivni hrastov parket, ali je postavljen u savremenom slogu, u duhu modernizacije salonskog stana. U prostorima antrea i kuhinje postavljene su keramičke pločice grafičkog izraza, a originalno šahovsko polje interpretirano je i u njihovom slogu.

Iako investitor nije definisao konačnu namenu prostora, projektom enterijera predložen je njegov finalni izgled i moguće opremanje za stambenu namenu, i prikazano kroz 3d vizuelizacije prostora.

Ovaj projekat pokazuje kako se ovi jedinstveni prostori mogu očuvati i poboljšati kroz pažljivu rekonstrukciju, očuvanjem njihovog originalnog šarma ali prilagođavajući ga zahtevima modernog života. Fleksibilnosti funkcionalnog rasporeda, zajedno sa prilagođenim instalacijama, omogućava ovom stanu da funkcioniše u više različitih namena. 

Ostale fotografije izvedenog stanja pogledajte u galeriji: